Hasan Aksoy (23) je diplomrao na Ege univerzitetu, Odsjek za elektriku i elektroniku u Turskoj. U Crnu Goru je došao preko programa za mobilnost (razmjenu) koju organizuje „IAESTE – Internacionalna asocijacija za razmjenu studenata za tehničko iskustvo“, da bi stekao iskustvo u razvoju softvera. Ovo je već treći put da boravi u inostranstvu (prethodno je boravio u Grčkoj i Sloveniji). Prije dolaska u Bild Studio, radio je u Privrednoj komori Crne Gore, na razvoju aplikacije za kompjutersku i telekomunikacionu opremu. Takođe, radio je i na razvoju softverskog procesa, uključujući i istraživanje, dizajn, programiranje i testiranje kompjuterskih softvera.
Kao rezultat uspješne saradnje sa Privrednom komorom Crne Gore, došao je u Bild Studio. Srećan je što je dio svog boravka proveo uživajući u radu sa timom Bild Studija, jer kako mi je rekao, imao je priliku da nauči nešto i o biznis sektoru, što mu može biti od velike koristi u budućnosti.
Početak našeg upoznavanja i prva greška – Hasan je kuvar na obuci
Prvu grešku sam napravila onog trenutka kada sam pomislila da je Hasan kuvar na obuci. Ali, to nije zapravo bila moja krivica. Do nesporazuma je došlo kada mi je kolega rekao da Hasan radi na raspberry pie-u (u prevodu pita od malina). Bila sam šokirana. Nisam znala da imamo i sektor za kuvare. Nedugo nakon mog prvog razgovora sa Hasanom, objasnio mi je koji je zapravo razlog njegove prakse, i šta zapravo radi u Bildu.
Zainteresovalo me je kakva je to tehnologija Raspberry Pi i kako zapravo izgleda, pa sam zamolila Hasana da mi pokaže. Dok smo išli stepenicma ka Hasanovoj kancelariji, pitala sam se kako li izgleda? Zamišljala sam da li je to nešto veliko, moćno ili možda komplikovano (te tehnološke stvari su u suštini za mene uvijek komplikovane). Možda su moja očekivanja zapravo bila previše velika, kao da ću vidjeti neku vrstu vremeplova. I odjedom, moja maštanja je prekinuo Hasan otvarajući vrata svoje kanelarije. Rekao mi je da je uređaj na stolu i da ga mogu vidjeti. I bio je na stolu. I stvarno nije bio veći od parčeta pite. Moram priznati, očekivala sam neku vrstu velike mašine, ali umjesto toga, gledala sam IT panel veličine 10×5 cm. Zapitala sam se šta ova sićušna stvarčica može da uradi uopšte? Vjerovatno ne mnogo.
Druga greška – Raspberry Pi nije toliko moćan
Koliko puta ste čuli rečenicu: Ne sudi o knjizi po njenim koricama? I opet, koliko puta ne razmišljamo o njoj kada donosimo zaključke o nekim stvarima?
Brzo donošenje zaključaka me dovelo i do druge greške. Nešto tako malo, sigurno ne može biti i moćno, pomislila sam. Ali, Hasan me je ubjedio u suprotno kada mi je rekao da ova stvarčica može, na primjer da kontroliše ostale tehničke sprave u kući. On je radio sa Bildovim timom na razvoju projekta, koji podrazumjeva kontrolu svih klima uređaja u Bild Studiju preko mobilne aplikacije. Ovo sve je omogućeno korišćenjem Java–Phytonprogramskih jezika i Raspberry Pi mikroprocesora. Da pojednostavimo, ako želite da uključite ili isključite klima uređaje ili da podesite nivo temperature, uz pomoć veoma moćnog Raspberry Pi mikroprocesora možete to učiniti svojim mobilnim telefonom, ukoliko imate internet konekciju. Najbolji dio jeste da možete to učiniti bilo da ste unutar ili van svoje kuće. Super kul zar ne? Osjećala sam se kao da sam Marty McFly iz filma “Povratak u budućnost”, i gotovo da sam se mogla zamisliti u nekom futurističkom – super pametnom tehnološkom domu.
Ali, to nije bila jedina stvar koju ovaj uređaj može da uradi. Ustvari, može se koristiti kao mali kompjuter. Sa svega par dodatnih konektora, možete posjedovati all-in-one pametnu spravicu.
Treća greška – Ime zbog veličine
Kada sam razmišljala o imenu ovog kul mikroprocesora, pretpostavila sam da ima veze sa njegovom veličinom. Bila sam znatiželjna, pa sam odlučila da otkrijem koja se priča krije iza ovog smiješnog imena. Ispostaviće se da sam pogriješila. Ponovo.
U intervjuu Jose Vilches-a sa osnivačem Raspberry Pi mikroprocesora – Ebenom Uptonom, Upton je objasnio kako je ovaj mikroprocesor zapravo dobio ime. Dio koji se odnosi na Raspberry (malina), jeste zapravo dio tradicije dodjeljivanja imena mikrokompjuterima po određenoj voćkici. Dio koji se odnosi na Pi nastao je iz originalne pretpostavke da će se ovaj maleni kompjuter koristiti samo uz pomoć Python programskog jezika. Tako da se Pi zapravo odnosilo na Python. Suprotno prvobitnoj ideji, on se sada može koristiti uz pomoć mnogih, različith programskih jezika. Izgleda da nisam jedina koja donosi brze zaključke.
Zaključak – Ko radi taj i griješi
Da nisam napravila par grešaka, ne bih ni saznala šta je zapravo Raspberry Pi, ne bih upoznala Hasana i njegov rad i ne bih saznala kako je uživao provodeći vrijeme u Bild Sudiju.
Znate, ako ne pravite greške i ne postavljate pitanja, nećete biti u situaciji da otkrijete nove i zanimljive stvari. Ok, znam da nisam elektro inžinjer, i sigurno ne znam kako se koristi mikroprocesor, ali sam sigurna u jednu stvar, a to je da pita od malina nije samo nešto što bih voljela da imam za užinu.
